Lazar Čolić Zola u dvorištu Bele kuće otvorio je dušu svom najboljem prijatelju Filipu Caru i Dalili Dragojević.

On se setio svoje pokojne bake i otkrio do sada nepoznate detalje iz detinjstva.

– Joj, setim se, pre, dođe baba kod nas u stan, da meni 100 eura, pa da mami 100 evra, mama kad ode u kuhinju ona meni tap u ruku, ja klinac, odem u kupatilo posle da vidm šta je, a ono još 100 evra. Koliko me je gotivila… Jedino sam muško u familiji, još odrastao bez oca, bila je slaba. Gledala me uvek iz nekog sažaljenja… Stalno je psovala, majku mu je*em on tebe da ostavi, imaćeš šta god poželiš i stvarno sam sve imao – laptop, kompjuter, motor, sve što sam poželeo… – govorio je Zola.

– Ne, biće joj sad 4 godine. Kad je bila sahrana, ja sam plakao kao lud… Napisao sam na papiru neke veče vezane za nju i rekao sam ako ikada budem imao žensko dete, zvaće se Ljubica, po njoj… – nastavio je.

– Moj otac je otišao, nema čoveka… Za vreme rata, samo je otišao, nema ga, a kome da kaže da je trudna… Ko će šta reći, rekla je babi, ali se plašila dedine reakcije… Ali baba je presadila to dedi i on je rekao da rodi, kao ‘naš je’… Nakon 12 godina, mama je htela da radimo DNK ali na kraju nismo jer je sve priznao, sad se čujemo jednom u dva meseca. Video sam ga u životu nekih desetak puta… – govorio je Čolić.

– A gde je on sada? – pitala je Dragojevićka.

– U Nemačkoj, ima ženu i dve ćerke – odgovorio je.

– Jao, užas – potrešeno je izustio Car.

Kurir.rs/K.Đ.

Bonus video:

Reply
Share this

REALITY & TV